English | Srpski
Savezničko bombardovanje aprila 1944.
Tokom savezničkog bombardovanja Beograda 17. aprila 1944., logor Sajmište pretrpeo je veliko razaranje. Najveći paviljon, br.3, u kome je bila smeštena većina zatočenika, direktno je pogođen i skoro potpuno uništen. Procene broja mrtvih, koji su tom prilikom stradali, variraju od 80 do 120, dok je broj povređenih bio znatno veći.
Paviljon broj 3 bio je direktno pogođen savezničkim bombama
Fotografija ukazuje na to da su leteće tvrdave B-17, korištene u napadu, ciljale obližnje mostove i oblast direktno naspram logora (savske dokove i železnički čvor), a ne sam logor. Mesto stvarne eksplozije bombi, međutim (označeno belim tačkama) jasno ukazuje na nepreciznost te akcije. (Kliknite na fotografiju da biste je uvećali).
Fotografija ukazuje na to da su leteće tvrdave B-17, korištene u napadu, ciljale obližnje mostove i oblast direktno naspram logora (savske dokove i železnički čvor), a ne sam logor. Mesto stvarne eksplozije bombi, međutim (označeno belim tačkama) jasno ukazuje na nepreciznost te akcije. (Kliknite na fotografiju da biste je uvećali).
U memoarima objavljenim 60-tih godina prošlog veka, dr Dragomir Stevanović koji je radio kao logorski lekar izmedu 1942. i 1944., ovaj kobni dan ovako opisuje:
“Drugog dana Uskrsa bili smo kao na oknu Etne ili na nekom vrelom gejziru. Sve se treslo pod nama i nad nama, sevalo i buktalo, i gušilo pod prašinom i dimom. Iako sam preživeo bombardovanje za vreme aprilskog rata 1941. - nigde nije bilo ovako. Krug je bio pokriven leševima i pokidanim telesima a pesak natopljen lokvama sveže i usirene krvi: prava kasapnica! Tu smo izgubili oko sto dvadeset ljudi. Pored mrtvih bilo je i nekoliko stotina ranjenih, te su neki logorski paviljoni bili pretvoreni u bolnice, iako nigde nije bilo postelja a još manje materijala za previjanje ili za hirurške operacije - mada je bilo više lekara i hirurga među samim zatvorenicima [...] Za vreme bombardovanja žica je bila pokidana a betonski stubovi izvaljeni na nekoliko mesta, te su mnoge grupe navalile u bekstvo. Međutim, teren ka Savi i Zemunu je bio brisan, te je pokošeno sve što je krenulo. Njihovi leševi nisu unošeni u krug. Taj broj mrtvih nismo znali.”
Iako nema dokaza da je logor Sajmište namerno bombardovan od strane saveznika, veći broj preživelih je verovao da događaji od 17. aprila 1944. nisu bili slučajnost. Jedna od logorašica, Olga Veličković- Nikolić, u pismu napisanom u oktobru 1944. napominje da je napad bio "više nego zločin", jer su bombarderi "ciljali pravo na logor". Dr Dragomir Stevanović, zatočen kao simpatizer četnika Draže Mihailovića, u svojim memoarima čak tvrdi da je Tito naredio bombardovanje logora, jer su "većina zatočenika u to vreme bili antikomunisti.". Međutim, nema dokaza za ovakvu tvrdnju.
Partizanski list "Istina", pozdravio je napad na Beograd, s obzirom da su u to vreme lideri Narodnooslobodilačke borbe prestonicu jos uvek smatrali snažnim nemačkim uporištem. Izveštaj o bombardovanju Sajmišta, objavljen u "Istini" krajem aprila, pozitivno je ocenio događaj, koncentrišući se isključivo na herojski pokušaj bekstva zatočenika tokom napada. Činjenica da niko nije preživeo proboj iz logora nije spomenuta.
Fotografije Sajmišta, načinjene nakon oslobođenja 1944. godine
Paviljon br. 5. Nakon što je veliki Paviljon br. 3 stradao u bombardovanju, vecina zatocenika prebacena je u ovaj paviljon
Paviljon broj 1 ili broj 2: oba paviljona su oštecena prilikom bombardovanja, pa su posle rata uklonjeni
Madarski paviljon u kome su muceni zatocenici
Enterijer jednog od oštecenin paviljona, najverovatnije Paviljona br. 3
(Photos courtesy of the Jewish Historical Museum, Belgrade)